НАРАЦИЈА, ТРАДИЦИЈА И МАНИПУЛАЦИЈА: МИТ О ПОСТАЊУ У ТРИЛОГИЈИ БЕСНИАДАМ МАРГАРЕТ АТВУД

Узданица XVII 2 (2020), (стр. 171-185)

АУТОР(И): Наташа М. Милојевић

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf 

DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.12

САЖЕТАК:

Девастирана и разорена цивилизација у коју Маргарет Атвуд смешта своје протагонисте чини се да жуди за поновном изградњом у виду реконструисаних библијских митова. Употребом пародије и гротеске, али и смештањем библијског мита о постању, метафоре јединства и кохерентности, у средиште нарације, трилогија БесниАдам готово да упућује на испитивање у постмодернистичком кључу. Анализа поменутих романа у светлу постмодернистичких постулата о неутемељености сазнања има за циљ да укаже на то да свака потрага за значењем хуманог али и постхуманог идентитета у роману, која се нужно окончава у наративу, упућује на немогућност његовог досезања. Митске конструкције на којима протагонисти теже да конституишу своје идентитете су илузорне, чиме се и идентитет потврђује као наративна структура чије се коначно формирање вечно одлаже. Иако се испредање приче о причи открива као средство разоткривања манипулативног и вечно субјективног творења нарације, оно истовремено доводи у питање могућност критичког разоткривања које није истовремено и сопствено откривање, будући да је и прича која нам истину проглашава наративна конструкција.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

мит, постмодернизам, идентитет, наратив, Маргарет Атвуд, БесниАдам

ЛИТЕРАТУРА:

  • Барт (1975): Р. Барт, Задовољство у тексту, Ниш: Градина.
  • Бахрави (2013): N. Bahrawi, Hope of a hopeless world: ecoteleology in Margaret Atwood’s Oryx and Crake and The Year of the Flood, Green Letters: Studies in Ecocriticism, vol 17:3, Philadelphia: Taylor & Francis, Inc., 251–263.
  • Де Ман (1978): P. de Man, Allegories of Reading: Figural Language in Rousseau, Nietzsche, Rilke, and Proust, New Haven and London: Yale University Press.
  • Eлијаде (1967): M. Eliade, Myths, dreams, and mysteries: the encounter between contemporary faiths and archaic realities, New York: Harper Collins.
  • Елијаде (2003): М. Елијаде, Свето и профано, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Јолес (2000): A. Jolles, Jednostavni oblici, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Јунг, Керењи (2007): K. G. Jung, K. Kerenji, Uvod u suštinu mitologije, Beograd: Fedon.
  • Канаван (2012): G. Canavan, Hope, But Not for Us: Ecological Science Fiction and the End of the World in Margaret Atwood’s Oryx and Crake and The Year of the Flood, Literature Interpretation Theory, vol. 23, Philadelphia: Taylor & Francis, Inc., 138–159.
  • Мелетински (1983): Е. М. Мелетински, Поетика мита, Београд: Нолит.
  • Рикер, Керни (1978): P. Ricoeur, R. Kearney, Myth as the Bearer of Possible Worlds, The Crane Bag, Vol. 2, No. 1/2, 112–118.
  • Фрај (1982): N. Frye, The Great Code, New York: Harcourt Brace Jovanovich.
  • Фрај (2007): Northrop Frye’s Fiction and Miscellaneous Writings, edited by R. D. Denham, M. Dolzani, Toronto: University of Toronto Press.
  • Фуко (1977): М. Foucault, Language, Counter-Memory, Practice, Ithaca, NY: Cornell University Press.
  • Хачн (1988): L. Hutcheon, A Postmodern Problematics, Ethics / Aesthetics: Post-Modern Positions, Robert Merrill ed., Washington DC: Maisonneuve Press.
  • Хачн (1996): L. Hačion, Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija, Novi Sad: Svetovi.
  • Хачн (2000): L. Hutcheon, A theory of parody: the teachings of twentieth-century art forms, Chicago: University of Illinois Press.